Општина Мајданпек

Културa

Културни центри

Центар за културу Мајданпек

Центар за културу Мајданпек основан је 26.03.2003. Основала га је Скупштина општине Мајданпек као установу културе чијом делатношћу се обезбеђује задовољење потреба грађана и општег интереса у култури на подручју општине Мајданпек. Ова установа активно ради и на заштити културних добара, као и развоју културно уметничког стваралаштва.

Центар за културу Мајданпек своју делатност обавља на подручју насељених места: Мајданпек, Влаоле, Јасиково, Лесково, Дебели Луг, Рудна Глава и Црнајка.

Центар за културу и образовање Д. Милановац

Центар за културу и образовање Доњи Милановац основан је 2006.год.. Основала га је Скупштина општине Мајданпек као установу грађана у области културе која активно ради на заштити културних добара, развоју културно уметничког стваралаштва, поштујући мишљење да се култура не може посматрати искључиво кроз економске параметре.Реализација програма финансира се средствима општинског буџета.

Музеји

Музеј у Мајданпеку

Музеј у Мајданпеку је настао 1998. године осамостаљивањем Одељења музеја рударства и металургије из Бора, које је отворено у Мајданпеку 1984. године. Оснивач Музеја је Скупштина општине Мајданпек која и финансира његов рад. Музејска грађа од преко 1000 предмета организована је у седам збирки: етнолошку, археолошку, природњачку, историјску, фотографску, ликовну и нумизматичку. Музеј чува и признања, награде и плакете Рудника бакра Мајданпек, као и родослове и исписе црквених и матичних књига овог краја.

Мисија овог музеја је истраживање, обрада, чување и излагање материјалних, духовних и природних вредности овог подручја с посебним акцентом на архео -металургију и традиционалне обичаје Влаха. Музеј негује културни идентитет Општине Мајданпек као европског завичаја метала, а истовремено на њеном су се тлу сачували најархаичнији обичаји и веровања. У циљу упознавања са тим посебностима општине осмишљен је и програм обиласка подручја под називом ''Ђердап - колевка древне Европе'' по следећем итинереру: Лепенски вир, Рајкова пећина, Мајданпек, Ваља Прераст, Рудна Глава, Милошева кула и Доњи Милановац.

Музеј у Мајданпеку још увек нема своју сталну поставку нити адекватан простор за излагање макар дела свог богатог фонда предмета који је сакупљен захваљујући изузетном ентузијазму запослених.

Музеј Лепенски вир

У саставу комплекса праисторијског локалитета Лепенски вир постоји и Музеј Лепенског вира. Због изградње хидроелектране код Кладова и стварања акумулационог језера у Ђердапу, тераса Лепенског вира је 1971. потопљена, а остаци праисторијског насеља Лепенски вир 1 пренети су на оближњи плато. Ту је изграђена и музејска зграда, у којој су приказани резултати археолошки налази, као и копије најлепших камених скулптура из светилишта насеља Лепенски вир 1 и Лепенски вир 2, чији се оригинали налазе у Народном музеју у Београду. Музеј чини део Народног музеја из Београда.

У саставу Музеја Лепенски вир налази се етно парк са неколико стамбених објеката карактеристичних за подручје Голубиње с краја XИX века. Пешачком стазом дугом 400м стиже се до зграде Музеја са галеријом у којој су, поред фотографија које приказују ископавања и археолошка истраживања изложени и покретни налази откривени на Лепенском виру.

Као и сам локалитет и Музеј је направљен пре тридесетак година те је тренутно у фази реализације пројакат реновирања и реконструкција постојећих објеката и уређања простора око самог локалитета. Реализацијом овог пројекта целокупан простор биће опремљен неопходним садржајима (продајно место сувенира, реплика, разгледница, као и пратећи садржаји попут угоститељског објекта и тоалета).

Библиотеке

Народна библиотека Мајданпек, са одељењем у Рудној Глави.

Градска библиотека у Мајданпеку основана је половином прошлог века, располаже фондом нешто већим од 20 хиљада наслова. Последњих година књижни фонд је обогаћиван донацијама љубитеља лепе писане речи и књигама из откупа Министарства културе.

Данас је Градска библиотека у Мајданпеку, уз два пресељења - подстанар. Библиотека је последњих година смештена у просторијама некадашње апотеке. Неадекватан простор, међутим, не смета ни читаоцима, а ни људима који су у овој установи културе запослени, а то се враћа кроз евидентно повећање броја читалаца.